sex and city

Svakodnevno se susrećem sa raznim oblicima ljubomore, ali me najvise interesuje, a mislim i Vas, ljubomora u odnosu na dečka/devojku. Pomisao da mu se devojka samo druži s muškarcem, kod momka izaziva strašnu ljubomoru.

Ja se uvek slatko nasmejem porukama koje prima moj dečko, devojkama koje se okreću i zagledaju i sličnim provokacijama. Jer mu beskrajno verujem i jer sam vrlo ponosna sto imam zgodnog i lepog momka. I onda, u mom slučaju, kada mi neko "napada" dečka, ja postajem ponosna jer sam svesna da je samo moj. Ne smatram to ulaženjem u moju teritoriju, jer toj teritoriji niko nema pristup.

A kod muškaraca je mnogo drugačije. Kada mu neko samo šmekne njegovu devojčicu, momentalno se rađa životinjska želja za tučom, dokazivanjem i pokazivanjem. Užasava ga pomisao da mu se devojka druži sa muškarcem. Čim se spomene ikakvo muško ime, odmah slede pitanja o tome ko je to, kakav je, čime se bavi, i obavezno, je l dobar frajer. Ta količina sujete, koja je "pozitivna" osobina muškog roda, može se primetiti samo kod ekstremnih slučajeva lepšeg pola. 

Da li je to nedostatak samopouzdanja i vere u sebe ili manjak poverenja u devojku? Je li ljubomora, iako je u ženskom rodu, u stvari muška osobina?

Imam potrebu da se osvrnem i na svoj nickname i naziv bloga...da ne bude pogrešno shvaćeno... Obožavam da gledam seriju "Seks i grad" i uživala sam u svakom minutu istoimenog filma. Beskrajno mi je zanimljiva i smesna, a ponekad može da se izvuče i poneka pametna rečenica. Prava ženska serija...

Kada se udubim, ne sviđa mi se ta priča sa četiri devojke od 30-40 godina kojima ne treba stalna veza jer sve mogu same, koje stalno bleje po žurkama u svojim novim Manolo Blahnik štiklicama od 500$ i tamo sretnu super-zgodnog frajera koji je, na kraju se ispostavi, i savršen ljubavnik, ali ga se ujutru ne sećaju jer su na sinoćnjoj žurci popile previše Cosmopolitain koktela, ali ne udubljujem se. Ceo utisak je malo popravljen filmom gde se one ipak poudaju i shvate da ne mogu bas sve same, ali se naravno sve završi kao najsavršenija bajka...  "Malo" je nerealno...to je klasična limunada kakvu sve žene vole i koja nam tako prija, i takav elan daje našoj mašti... Ali da serija ne bi loše uticala na mlade, filmski urednik tv B92, gde se serija trenutno prikazuje, je naznačio da serija nije preporučljiva za mlađe od 16 godina!

Pre nekog vremena sam sa drugaricom gledala jedan od popularnih tv kvizova. I naiđe pitanje: "U kom gradu se nalazi Hollywood?". Takmičar koji je odgovarao zastane, i ozbiljno se zamisli...a ja u neverici počnem da se smejem...do momenta kada me je drugarica upitala: "U kom?". Tada mi je došlo da plačem. U još većoj neverici dobro pogledam u nju misleći da se šali. Njen odgovor na moj zabezeknuti pogled je bio da nju ne zanima geografija i da ona to nikad nije volela i na kraju pitanje: "Zbog čega bih ja to uopšte trebala da znam?". Samo sam rekla L.A., bez ikakvog objašnjavanja i dubljeg ulaženja. Zbog čega bi ona uopšte trebala da zna šta je opšta kultura?!

Posle par nedelja sam sa jednim drugarom, koji zna gde je Hollywood i čiji su vidici mnogo širi, počela neku spiku i on mi je rekao kako zaista veruje da "viša klasa" jebeno postoji. Uz mnogo dobrih argumenata me ubeđuje u to. I dolazim do zaključka da koliko god bili načitani, koristili sve izvore informacija koji su nam dostupni (tv, net, štampu), možemo postati, u najboljem slučaju, knjiški moljci. Koji sve znaju u teoriji, a u praksi ništa.

Ja mogu u svojoj glavi da imam ucrtanu kartu Pariza, da znam da je sa trga Trokadero najlepši pogled na Ajfelov toranj, da znam koja su najveća groblja u Parizu i da je Monmartr boemska četvrt, ali ja ništa od toga nisam videla, osim na fotografijama, nisam doživela. Jer je za taj Pariz potrebno minimalno 400 evra...tu mi želja nije dovoljna. A ta "viša klasa", ili kako god je nazvali, je imala priliku da to vidi i doživi. Ona zna kako to uživo izgleda...i mnogo više. Ona je proširila vidike, videla različitost, čula nesto drugo osim Jece i Cece,  i izdigla se iznad ove malograđanštine. Ta "viša klasa" zna zašto treba da zna gde se nalazi Hollywood, i zna šta je opšta kultura. Oni hodaju uspravno i dostojanstveno. Ne okrecu se i ne uzdišu kad prođe devojka sa dredovima. Ne sapuću kad vide dečka kom košulja ne ide uz pantalone. Oni ne aplaudiraju u bioskopu i ne dolaze u pozorište u patikama. Oni najčešće znaju i šta je to indeks, a ne kažu indekas kao jedna moja koleginica. Ne kažem da su putovanja i obrazovanje jedini preduslovi da budes deo "više klase", ali i putovanja, i obrazovanje, i vaspitanje, i novac, i svašta...Da ne budem pogrešno shvaćena, ne mislim na prestiž, "biti deo više klase", niti na skorojeviće, ili tzv. gospođe ministarke. Mislim na properties koji prava "viša klasa" ima po default-u.

Imam drugaricu kojoj su se smejali iza leđa jer je oblačila šljašteće patike sa elegantnom suknjom. Bila je neshvaćena jer na raspustima nije pušila marihuanu i cugala pivo u lokalnom parku..ona je raspuste koristila da obiđe Kinu, Maldive, Sejšele, čitavu Evropu. Videla je mnogo, pronašla sebe u jednom od tih mnogo i nije je bilo briga što drugi koji znaju samo za jedno nisu pronašli nju. Danas je ona u Londonu, studira dizajn na jednom poznatom koledžu...i dalje nosi patike i suknju i bas je briga!